Građanski aktivizam
Udruženje Idejna mreža, građanski aktivizam doživljava kao svoje pravo da konstruktivnim idejama pokuša učestvovati u donošenju određenih odluka, kao i u rešavanju aktuelnih problema upravo na nivou lokalne zajednice. Opšte je poznato da građani ne koriste sve mehanizme građanskog učešća koji su im dostupni. Uzroci takve situacije mogu biti nezainteresovanost građana, njihovo nepoverenje u institucije ili njihova nedovoljna informisanost. Najčešće ćete čuti onu čuvenu rečenicu „Mene politika ne zanima!“ Ali, uvek imajte na umu da od te „politike koja Vas ne zanima“ zavisi rad i život u Vašem okruženju.
O građanskom aktivizmu
Građanski aktivizam podrazumeva „zainteresovanu i budnu javnost“ koja aktivno prati sve što se oko nje događa u svim sferama društvenog života koje su od javnog interesa (politika, zdravstvo, obrazovanje, zapošljavanje, kultura i sl.) i ukazuje na eventualno uočene probleme, te daje predloge za njihovo prevazilaženje. Da bi postali aktivni građani, nije potrebno da imate posebno formalno obrazovanje, jer svaki pojedinac kao građanin jedne države može postati aktivan i zastupati interese lokalne zajednice, ali i šire, zastupati opšte interese na državnom nivou. Suština građanskog aktivizna jeste u tome da građani mogu prepoznati i uočiti problem od javnog značaja, preuzimajući na taj način odgovornost za brigu o zajedničkim dobrima. Pored brige za opštim dobrim, aktivan građanin treba i mora posedovati druge osobine, kao što su: pravičnost, istrajnost, odvažnost i hrabrost, doslednost i sl.
Još nešto o građanskom aktivizmu
Građanski aktivizam podrazumeva svaku aktivnost koju građani preduzimaju sa ciljem njihovog uključivanja u proces donošenja javnih politika, a nakon toga i u proces primene tako donetih javnih politika na lokalnom i nacionalnom nivou (glasanje na izborima, učešće u javnim raspravama, okupljanje na zborovima građana u mesnim zajednicama, podnošenje inicijativa za rešavanje problema, podnošenje zahteva za slobodan pristup informacijama, davanje potpisa peticijama, jasno definisane akcije i različiti vidovi protesta kojima se precizno ukazuje na nepravilan rad organa vlasti).
Iz dosadašnjeg iskustva, građanski aktivizam se pokazao najdelotvornijim u lokalnim okvirima. Naime, lokalne samouprave su građanima najbliži donosioci odluka u hijerarhiji jednog političkog sistema, te bi stoga trebalo da budu organi kojima se građani najčešće obraćaju jer građani najneposrednije doživljavaju upravo svoju lokalnu zajednicu. Ljudi koji žive u nekom mestu ili gradu najbolje su upućeni u potrebe svoje zajednice (socijalne, kulturne), kao i u probleme nekih manjinskih grupa koje u njoj žive (mladih, starijih osoba, osoba s invaliditetom), te su otuda i najpozvaniji da se uključe u njihovo rešavanje ili ih sami i pokušavaju rešiti.
Obrazovanje i edukacija – najbolji put u podsticanju građanskog aktivizma
Kao više puta potvrđena činjenica jeste da u podsticanju i razvoju građanskog aktivizma veoma značajnu ulogu ima obrazovanje odraslih kao deo učenja tokom čitavog života, kojim se razvija politička i demokratska kultura građana. Obrazovani građani, koji poseduju potrabna znanja i veštine da bi aktivno i odgovorno učestvovali u kreiranju i implementaciji javnih politika, a koji su pritom informisani, aktivni i odgovorni, čine temelj demokratskog društva. Obzirom na to, postoji potreba osmišljavanja obrazovanja kojim bi se svest građana o važnosti civilnog društva i građanskog aktivizma dalje razvijala i unapređivala.
