Pobednički eseji sa konkursa, na temu ,,Kulturom se moj glas čuje" 2022

Jovana Jokić, prvo mesto u kategoriji studenata

Hvala. Reč u odumiranju. Strah. Reč koja nadjačava sramotu. Pristojnost. Vrlina za koju se danas tvrdi da je može biti i u višku. A kultura? Kultura je danas ono što se podrazumeva. Voli svoje i poštuj tuđe dovoljno je da osoba izgovori, te da sebe proglasi “kulturnim”.A gde su nestale one stare vrednosti? Šta se dogodilo sa pravilom “Ko izlazi ima prednost”? Gde je kultura u modernom svetu? Da li su je tzv “moderni ljudi” uopšte spoznali? Da li za nju ima mesta u ovom novom svetu ili će ona od sada biti, samo turizam? Antropolozi Kroeber i Kluckhohn bili su toliko vredni da su pronašli više od 250 definicija ovog čuvenog pojma - kulture. No ni pored 250 definicija čini se da mi i dalje ne znamo ni šta je kultura, ni šta znači kulturno se ponašati. Ne znamo, ili ne želimo da znamo? Možda kultura samo nije “u trendu”, možda je izašla iz mode, te je to razlog zašto više ne viđamo tako često obrasce kulturnog ponašanja. “Budite svoji, ne manjajte se, ne prilagođavajte se” reči su koje čujemo svuda oko sebe. Možda i ti naizgled mudri saveti su ono što nas gura suprotno od kulture. Jer biti svoj i ne menjati se, čak ni po potrebi kompromisa, ipak ne deluje kao pravi savet. A možda i grešim. Možda sam ja ta koja kulturu ne vidim na pravi način i možda sam zaglavljena u starom vremenu gde su vrednosti bile drugačije i sve što je potrebno je da se prilagodim ovom čudnom modernom dobu. Ali koga bih onda slušala - sebe ili druge? Ne bih li time prekršila čuvenu sentencu biti svoj i ne dati drugima da utiču na tebe? Ne bih li time porekla sve ono čemu su me roditelji učili kroz proces odrastanja? “Kultura je složena celina koja obuhvata znanja, verovanja, umetnost, moral, pravo, običaje, navike i sve ostale sposobnosti koje je čovek stekao kao član jednog društva” jedna je od prvih definicija čuvenog pojma - kultura. A ako biste me pitali kako savremena definicija navedneog pojma znači, trebalo bi mi malo više od nekoliko minuta da pronađem pravi odgovor. Zato ja biram da stvorim svoju definiciju kulture. Da je stvaram kroz učenje i školovanje, kroz usavršavanje i nadogradnju sopstvenog znanja i umeća tokom života. Biram da na kulturu gledam kao na nešto uzvišeno, posebno, nešto što oplemenjuje našu stvarnost i čini ovaj život lepšim. Biram da se borim protiv kulturne krizne i disharmonije do koje smo mi ljudi, doveli ovaj svet u kome živimo. Zato ja biram, da kultura bude ono čime će se moj glas čuti.

Мирјана Коров, прво место у категорији матураната

Шта је слобода? Шта је право, а шта правда? Можемо ли говорити о слободи и правди ако сви не можемо изразити свој став, рећи своје мишљење, покренути своју машту и изрећи неке претпоставке или тврдње? У друштву са богатом историјом, традицијом и духовношћу, слободан глас и незадржане мисли су рађале нашу културу, изнедриле нашу уметност и незаустављиво посрнуле у бездан културних могућности. И све док је културе, биће и слободног гласа који се на далеко чује. Ћутање – безгранични извор могућности мишљења али и неиздрживо ограничење и репресија над мислећим бићима, све зависи како се и у којим околностима посматра. Меша Селимовић би у једном од својих незаборавних романа рекао да смо ми мали људи који су заборавили колико су мали, па су помислили да могу јавно да пусте глас и кажу своје мишљење, па зато трпе репресије, са друге стране, да ли би икада могло да настане нешто тако савршено као што су, на пример, књижевна дела а да аутор није имао храбрости, воље и могућности да пусти глас и изрази оно што жели, што га мучи или што га покреће? Овако проблематика остаје заробљена између две вечите могућности – хтења и стварности која те спречава или благосиља твој глас. У праву је можда другачије, у политици такође, али када је култура у питању, ту су ствари потпуно различите и такве морају остати. Посматрајући са стране адвоката или друге правнике, добре реторичаре, заправо оживљавамо том сликом све оне дефиниције како заправо слобода речи, њено распламсавање и игра треба да изгледа. Они су образац важности и снаге речи. Култура пак јесте смисао постојања речи, гласа уопште, мисли и маште. Она је количник свих ових једначина и мера употребе слободе, дара и могућности. Писмо, књижевна дела, сликарске технике, медији, сви су они ништа друго до културни делатници, оглашивачи речи оних који имају шта лепо рећи. Мој глас је тако бучан, раздраган, ори се широким пространствима свега онога што представља културу, што је културно, што је исправно. „Сви смо дужни“ рекао је давно један кантаутор, а ја бих додала да смо сви дужни нашој култури; дужни године занемаривања, дужни да скинемо са очију скраму игнорисања културних тековина, традиције и обичаја. У свету у којем се све чешће чују гласине о двојаким аршинима, о неправди, о заташкавању истине, о немогућности да свако изрази свој став, култура је опстала као једини мегафон за оне чији глас само тако може да се чује. Мој глас се културом чује, мој глас одјекује, кроз уметничку замисао, кроз покрет маште. Култура је глас разума и слободе!

Kriterijumi po kojima su baš ovi eseji najbolji

Pisanje, kao način izražavanja svojih misli, emocija, stavova i ubeđenja jeste dar koji ne poseduje svako. Preneti svoje misli na papir zahteva iskrenost, prvo prema sebi. Ukoliko se napisano podeli sa drugim ljudima, onda to znači da, pored iskrenosti, posedujemo i veliku hrabrost. Dakle, radovi koje ste pročitali su ove godine bili najiskreniji, najhrabriji i najbolji.

Članovi žirija

prof. dr Sanja Škorić, predsednik žirija, Dragan Marković, književnik i Uroš Kerac, advokat.