Život on-line
Uvod
Pre nekoliko dana dobijem mejlom poziv za Konferenciju na koju, već nekoliko godina unazad, idem u februaru na Kopaonik. Letimično pogledam i prvo što sam videla jeste početak naslova ON – LINE. Odmah mi se slošilo. Pa zar i ova konferencija on-line da ide? Toliko mi se, već ionako osrednje raspoloženje, srozalo, da nisam ni pročitala ostatak poziva. U glavi mi je bila samo ta prva reč na engleskom (kao da ne postoji adekvatna reč na srpskom jeziku koja bi je mogla zameniti). Uostalom, svaki put kada u nekom tekstu, stručnom ili naučnom krenem da pišem tu reč, uvek se nekako dvoumim, da li se piše zajedno, odvojeno ili sa crticom (povlakom) između... Nama koji ne pripradamo ovoj tzv. Milenijumskoj generaciji, kompjuteri, internet, aplikacije i sve u vezi sa tim, je bilo željno očekivano godinama. Znam da sam svoj prvi kompjuter bukvalno iskukala dok sam već studirala, par meseci pre nego što sam diplomirala. Imala sam nepune 23 godine. A od mog šestog razreda osnovne škole mi je obećavan, samo ako prođem na kraju sa svim peticama... Prošla ja tako osnovnu školu sa Vukovom diplomom, pa prođe i srednja škola... Dakle, jedva dočekah taj prvi komp. Dial-up internet. Kablovi na sve strane. Onaj iritantni zvuk pre povezivanja. Preuzimanje fotografija je trajalo između 20 i 50 minuta, čini mi se. Ali, ogromne mogućnosti sam u njemu videla! Ceo jedan novi svet. Virtuelni svet. Divan je to svet za mene bio tada, pun izazova i novih znanja koja su čekala da ih otkrijem, da savladam sve... Uh, kao da je prošlo bar sto godina od tada! Nije sto, ali je tačno 18. I šta se u međuvremenu promenilo? Pa svašta. Neko bi rekao SVE. E ne bih se složila sa tim nekim. Priznajem, staromodna sam. Priznajem, sad već spadam u generaciju u „srednjim“ godinama...
On-line sadašnjost
Globalna pandemija je učinila da taj, nekad obožavani viruelni svet, sada bude jedini način da se sa nekim vidimo i možda jedini način da otputujemo. Da, 2020. godina! Ona za koju su krajem XX veka mislili da će biti prelomna za masovna putovanja u svemir, leteće automobile, mogućnost teleportovanja i sl. E, baš ta 2020. godina, koja je obeležena nošenjem hirurških i pamučnih maski, prskanjem 70% alkoholom, svađama u gradskom prevozu, ukoliko neko ne drži masku na licu, nemogućnošću slobodnog kretanja, putovanja, neposrednog druženja sa ljudima... Takozvana fizička distanca se nekako odomaćila kao socijalna distanca prepuna straha i paranoičnog pranja ruku i kupovine toalet papira. I zaista, on-line druženje, konferencije, predavanja na fakultetima, obuke i kursevi su ove godine bili, ako ne jedini, onda jedan od dva načina kontakata između ljudi, učenja i skretanja misli sa pandemske realnosti i stavljanja u izgled punih grobnih mesta. Gledam svoju decu (imam ih troje, da ne bude zabune, pa nekako mislim da znam o čemu pišem), posebno ove dve starije ćerke. Ionako sam bila prinuđena da im ograničavam vreme provedeno sa pametnim telefonima koje su uglavnom nepovratno gubile igrajući besmislene igrice. A ove 2020. godine, on-line nastava. Opet telefoni, kompjuteri, kućni uslovi. Ali, nije sve tako negativno kako vam se možda čini da mislim. Neee. Deca su željna škole! Ej, zamislite?! Da, željna su, ali ne zato što su tzv. štreberi i vole da uče, već zato što je škola mnogo više od učenja. Škola je mesto gde se deca druže, socijalizuju, dele užine, trče po dvorištu, nekad padnu i „zarade“ modricu na kolenu, ponekad se i posvađaju sa drugarima, imaju prve simpatije... I ona jedva čekaju tu NE on-line nastavu. Da, škola je mnogo više od učenja!
Nije sve baš tako ,,Crno"
-
Radimo od kuće, naravno opet, on-line. Čujem, priprema se zakon o tom radu. Mada, kao profesor Radnog prava, mogu vam reći da je taj rad postojao uvek i regulisan je članom 42. Zakona o radu Republike Srbije. Mada, kad malo bolje promislim, kada dođete kući posle napornog radnog dana u kancelariji ili na terenu, pa vam stigne poslovni mejl ili dobijete telefonski poziv povezan sa poslom, šta je to bilo onda? Rad od kuće, prekovremeni rad ili mobing. Francuzi su, pre par godina, slanje poslovnih mejlova van radnog vremena okarakterisali kao radnju mobinga i ne moraju da odgovaraju na mejlove poslate van radnog vremena.
Ali nije sve u tom radnom aspektu. Pitajte me kako se može organizovati i raditi od kuće ako pritom imaš troje dece (12, 10 i 2). Naravno, može se. Sve se može, ali kako i po kojoj „ceni“ po ostale aspekte života. On-line konferencije i obuke. Prednosti i mane? Za introvertne ljude su fantastične. Nema neposrednog kontakta, može se isključiti kamera i mikrofon i slušati. Učiti, videti. Za nas, ekstrovertne, nema zamene neposrednom kontaktu. Nema zamene kretanju, pa i ispijanju kafe (osudite me, ali to je istina).
Dakle, ništa nije crno-belo. Sve ima prednosti i mane. Evo, roditeljski sastanci preko zoom aplikacije, na primer. Velika prednost! I još nešto, da ne budem prestroga – on-line život mi omogućava da vidim ono što verovatno nikada neću – udaljena mesta, da razgovaram sa ljudima iz tih udaljenih mesta i sl.
Umesto zaključka
-
Ali, on-line život za mene nikada ne može biti normalnost ili „nova“ normalnost. Sećam se, iz sociologije u srednjoj školi sam zapamtila da je to nauka o čoveku, a onda i to da je čovek na prvom mestu socijalno biće. Da, socijalno i to ni jedna tehnika i tehnologija ne može, a i ne bi trebala da promeni.
E da, onaj poziv za konferenciju u februaru 2021 godine, što mi je stigao, ipak se planira na Kopaoniku. Naziv konferencije je samo „On-line nastava“. Ima nade još. Proći će i ovo, kao što je sve prošlo do sada. Kao što bi nekada napisao naš veliki Meša Selimović – „Sve će proći. Ali, kakva je to utjeha? Proći će i radost, proći će i ljubav, proći će i život. Zar je nada u tome da sve prođe? A da li je uteha u tome što će sve prići“.
Ostanite zdravi i čuvajte se!
Reference:
U životu je dovoljno biti pametan samo dva puta. Kad birate zanimanje i bračnog druga. Ko oba puta promaši, mora biti pamatan celog života.
Podeli članak
Doc. dr Sanja Škorić
Višegodišnje iskustvo u oblasti privrednog i radnog prava, ekologije, upravnopravne regulative, visokog obrazovanja i oblasti arhivskog i kancelarijskog poslovanja
Ostalo iz bloga
Novogodišnje odluke
Koja je ovo po redu Nova godina kada sebi dajem obećanje da ću, čim osvane jutro tog famoznog 1. januara, nekoliko svojih životnih navika promeniti. Uh, mnogo ih je prošlo, tako da više ni ne brojim. Jedino što se pitam, da li sam obećanja prema sebi u toj „najluđoj noći“ u godini ikada ispunila? Neka sigurno jesam, drugih se ni ne sećam. Ostaje mi samo ono jedno koje ne postoji samo te noći i narednog jutra, već skoro svakog dana u godini, a to je – Voli sebe i Budi bolja prema sebi. Zašto baš to, pitate se. Ili mislite sad „Kako je sebična“. Ne, upravo je sve suprotno od sebičnosti.
Saznajte više
Pobednički eseji sa konkursa Lex Libertas 2021. godine
U dve kategorije, studenti i maturanti, gde je pristigao veliki broj radova na temu ,,Pravo na rad kao preduslov lične slobode", a ovo su najbolji iz obe kategorije
Saznajte više
,,Babaroga" u nama
Koliko puta ste odustali od svojih želja, snova ili planova, samo zato što ste se plašili?
Saznajte više
Naivno proleće
Postoje li neke lekcije u životu koje nikada nećemo naučiti, ne zato što ne možemo, već zbog toga što jednostavno nisu za nas?
Saznajte više
Pobednički eseji sa konkursa Lex Libertas, na temu ,,Kulturom se moj glas čuje" pripremi
Pisanje, kao način izražavanja svojih misli, emocija, stavova i ubeđenja jeste dar koji ne poseduje svako. Preneti svoje misli na papir zahteva iskrenost, prvo prema sebi. Ukoliko se napisano podeli sa drugim ljudima, onda to znači da, pored iskrenosti, posedujemo i veliku hrabrost. Tema ove godine ili ,,Kulturom se moj glas čuje" je u skladu sa Novim Sadom - Evropskom prestonicom kulture, gde je mladima pružena prilika da se njihov glas čuje i to upravo na temu kulture.
Saznajte više